Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Globalna harmonizacija finansijskog izveštavanja". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Fakultet za uslužni biznis FABUS

Konsultativni centar Niš

Prva predispitna obaveza iz oblasti

Finansijskog menadžmenta

(seminarski rad)

Tema: Globalna harmonizacija finansijskog izveštavanja

NIŠ,

UVOD

Finansijski izveštaji su finalni proizvod računovodstvenog procesiranja podataka. Njihov kvalitet, pa time i korisnost proizlazi iz procesa obrade iz ugrađenih i uvažavanih računovodstvenih metoda i postupaka, dakle iz karakteristika obračunskih sistema. Uključivanje u svetske privredne tokove nalaže primenu opštepriznatih kriterijuma čije uvažavanje, pored realnosti i objektivnosti računovodstvenih iskaza, doprinosi njihovoj međunarodnoj komparativnosti i razumljivosti. Takvi objektivizirani kriterijumi su pre svega, Međunarodni računovodstveni standardi. Njihovom primenom ili ugrađivanjem u nacionalne standarde se osigurava potrebni kvalitet računovodstvenih informacija, a takođe i neophodna uporedivost i razumljivost. Da bismo bili prisutni na tržištima susednih i najrazvijenijih zemalja Evrope, i da bi oni bili prisutni na našim prostorima svojim kapitalom, znanjem i iskustvom, moramo uskladiti naš obračunski sistem, sa obračunskim sistemima zemalja razvijene Zapadne Evrope. U tome nam pomažu direktive EEZ i Međunarodni računovodstveni standardi. U tom kontekstu osnovne finansijske izveštaje treba učiniti maksimalno razumljivim i međunarodno uporedivim. Pomoć u tome nam pružaju i direktive EEZ (Evropske unije), posebno IV i VII direktiva, a većina njihovih odredbi je ugrađena i u naš Zakon o računovodstvu.

Uticaj istorijskih okolnosti na prisustvo razlika u računovodstvenim rešenjima

Brojne okolnosti i istorijski događaji uticali su na razlike u računovodstvenim rešenjima u svetu.

U nekim zemljama poput SAD-a i Velike Britanije davaoci kredita i ostali poverioci su u manjini, što znači da investitori preuzimaju veći rizik za finansijska ulaganja. Zbog toga oni zahtevaju da im poslovni organi društva prezentuju relnu dobit i gubutke. Pažnja je prvenstveno usmerena na dokaze uspeha.

1929. godine su Njujoška berza i Američki institut pipremili zahednička stručna pravila (opšta računovodstvena načela-GAAP) koja su se počela koristiti. Pomenuta načela sadrže sledeće: načelo realne prezentacije, načelo prioriteta sadržine u odnosu na firmu, načelo realizacije, načelo sadržajnog razgrančavanja, načelo opreznosti, načelo formalne i materjalne konstantnosti, načelo bistvenosti.

Nakon drugog svetskog rata, restauraciju postojećih, kao i izradu novih propisa o delovanju privrednih društava u Evropi, prouzrokovale su poslovne, monetarne i ostale integracije, usled čega je došlo do prihvatanja direktiva Evropske Zajednice.

90-tih godina države Evrope u kojima je dominirao socijalizam, uspostavile su nove ekonomske i pravne sisteme, kao i rešenja vezana za računovodstvo svojih privrednih društava. Kao uzor za izradu sopsrtvenih računovodstvenih standarda, poslužili su međunarodni računovodstveni standardi i rešenja. Sa druge strane, neke od zemalja (Hvatska i SR Jugoslavija), su izradile neposrednu upotrebu računovodstvenih standarda i rešenja.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]